Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije (SW), I semsestar
Pozdrav! Zovem
se Dragutin Marjanović i dolazim iz Tehničke škole iz Bijeljine. Iz srednje
škole ponio sam zadovoljavajuće predznanje iz matematike i stručnih predmeta.
Moja želja je bila da upišem smjer koji je osnovan prošle godine – softversko inženjerstvo i informacione
tehnologije. To sam i ostvario sa osvojenih 58 poena na prijemnom (od
mogućih 60). Naravno, znam da sve vas interesuje kako sam se snašao i
prilagodio novoj sredini, da li sam se pronašao u ovome što sam upisao i kakvi
su moji utisci.
Recimo prvo
nešto o organizaciji nastave i predmetima u prvom semestru. Imamo dvije
matematike, programiranje, sociologiju tehnike i osnovni kurs engleskog. Što se
matematika tiče spojeni smo sa kolegama sa računarstva
i automatike. Ostala predavanja imali smo u zasebnim učionicama, a vježbe
iz pojedinih predmeta su takođe organizovane po manjim grupama.
Matematička analiza 1 – Predmet koji
se vjerovatno smatra najtežim. Zašto? To je predmet sa kojim se srećemo u prvom
semestru, a mnogi od nas nisu navikli da detaljno uče teoriju iz matematike.
Srednjoškolski profesori su bili zadovoljni našim šablonskim rješavanjem
zadataka i nisu se posvećivali teoriji, koju ili ne znaju ili ne mogu davati
svim učenicima (ima nas raznih u srednjoj školi). Međutim, profesor Ilija je
čovjek koji je odličan predavač, a spreman je izaći svim studentima u susret,
radi se 5 kolokvijuma, ima veliki broj mogućnosti da se poprave ti kolokvijumi
i još mnogo toga. Lično meni zadaci nisu predstavljali problem, dok sam mnogo sati
proveo učeći teoriju. Moje mišljenje je odlazak na predavanje nepotreban. Hmmm,
to je sada teška riječ – nepotreban. Predavanja, vježbe i gradivo koje morate
spremati za kolokvijum su neusklađeni. Profesor priča o jednoj oblasti, vi
morate da spremate prethodnu, a na vježbama se radi nešto što još niste
pomenuli na predavanju. Ne kažem da ne idete na predavanja, ali bez učenja
teorije van predavanja teško ćete i položiti, a za visoku ocjenu da ne pričam.
Ipak, preporučujem odlazak na predavanja jer profesor voli da vidi tamo
studenta. Naravučenije svega: Bilo je
teško, ali isplatilo se i najbitnija stvar – naučili smo da razmišljamo.
Diskretna matematika i linearna algebra – Svi ste čuli za
kontraverznog profesora Radeta Doroslovačkog. Na njegovom predavanju ponekad bude i interesantno (ako ne
pretjera), a svakako je dobra disciplina. Njegova matematika, bar meni, je
veoma lakša, i izuzetno je važno da
idete na njegova predavanja, koja iako nisu obavezna, su veoma korisna i na
njima naučite gotovo sve što vam je potrebno da položite. Imaju samo dva
kolokvijuma kojim je maksimalno osvojiti ocjenu 9. Za desetku je potrebno
izlazak na usmeni gdje dokazujete teoreme. Steći uslov za 10 je veoma lako, jer
svako ko osvoji preko 85 bodova na kolokvijumima ima mogućnost izlaska na
usmeni. U prilog tome govori da je uslov za 10 steklo stotinjak od 600
studenata, a 10 je upisalo 60-ak. Dakle, za ovaj predmet, moja preporuka su
predavanja, malo spremanja, odlazak na vježbe i nemate brige za polaganje.
Matematičku
analizu i Diskretnu matematiku i linearnu algebru imaju i studenti računarstva
i automatike (RA), a preostala tri odnose se samo na naš smjer.
Osnove programiranja – Predmet u kom
sam se lako snašao, jer sam imao programiranje u srednjoj školi. Ne bih da vas
uplašim, ali na vježbama se prebrzo prelazi sa gradivom. S druge strane,
profesor nam je izašao u susret što se ocjena tiče i sve što je bilo potrebno
je da se odradi zadati konzolni projekat, koji nije strogo pregledan (dakle
moglo je da bude grešaka), tako da smo bili oslobođeni usmenog i polovina mog
smjera je dobilo 10. Za neke radoznale, radili smo u Python programskom jeziku,
pa možete iskoristiti priliku da u slobodno vrijeme pogledate kako šta
funkcioniše.
Engleski jezik osnovni – Ne bih da puno
davim o ovom predmetu, jer vjerujem da nikome neće predstavljati problem. U
principu, priznaju se i neke diplome sa kurseva, a imate mogućnost ranijeg
polaganja, gdje se rade osnovna vremena, komparacija i još neke, bukvalno
osnovne stvari.
Sociologija tehnike – Jedini
“štreberski” predmet u prvom semestru. Imaju dva kolokvijuma na kojima dobijete
3 lekcije i pišete sve što znate, ili mogućnost da izađete na usmeni i dobijete
2 pitanja. Ja sam položio pismeno, mada mnogi kažu da je bolje usmeno. Bodovi
se formiraju tako što se poeni sa osvojena dva kolokvijuma, ili usmena, saberu
i podijele sa 2, a na to se dodaju poeni za prisustvo na predavanjima. Poeni na
predavanjima dobijaju se tako, što profesor 5 puta popisuje ko mu je tu, i
koliko ste se puta potpisali toliko dobijate poena. Na našem smjeru niste se
mogli potpisati za nekoga drugog. Dakle, ukoliko želite svih 5 poena, dolazite
na sva predavanja, pa spavajte na njima.
Toliko od mene, a ako imate dodatnih
pitanja pronađite me na fejsbuku i slobodno se obratite.
Пријавите се на:
Објављивање коментара
(
Atom
)
Zanima me kolika je sansa da se polozi prijemni ispit za nas koji nemamo neko predznanje iz matematike. I koliko je ovaj smijer uopste za nas? :)
ОдговориИзбришиInace,odlican sam ucenik (gimnazija). :)
Otprilike 23,83%
ИзбришиDvoumim se izmedju racunarstva i automatike (E2) i Softverskog inzenjerstva i informacionih tehnologija. Imas li neki savet? :)
ОдговориИзбришиE2. SIIT je skup tutorijala sa YouTube-a :D
ОдговориИзбришиŠalim se naravno. Na SIIT-u ćeš brže steći praktično znanje, iskustvo i rad u timu. E2 će ti data malo šira znanja, mogućnost da eksperimentišeš i usmjeriš ka oblastima programiranja koja te budu najviše intresovala.
Možda možemo definisati ovako, ako si siguran da te interesuje web, baze ili vještačka inteligencija upiši SIIT. Ako ne znaš mnogo o programiranju predlažem ti da upišeš E2 i procijeniš šta ti se najviše sviđa (E2 ima usmjerenja nakon druge godine), automatika, softversko inženjerstvo, embedded programiranje (IoT, automotive...) ili nešto četvrto i onda se usmjeriš.