Energetika, elektronika i telekomunikacije (E1), I semestar

Zamolili smo jednu koleginicu sa E1 da napiše svoje viđenje prvog semestra, kao i samog smjera.

Kao student prve godine elektrotehnike, znam koliko su mi značili saveti starijih kolega ne toliko davno, pa se nadam da će možda i ovaj tekstić biti nekom od pomoći. Tačan naziv mog studijskog programa je Energetika, elektronika i telekomunikacije, često poznatiji kao E1. Što se tiče prijemnog i upisa uopšte, to ne bi trebalo da stvara probleme, s obzirom na to da svake godine poslednji upisani, pa i na budžetu, ima nešto ispod 60 bodova (da, ukupno). Uostalom, brdo studenata odustane, tako da, veći je problem kad si već upao.

U prvom semestru ima 6 predmeta, s tim što je velika razlika u težini i važnosti nekih predmeta. Iskreno, ja sam se brinula da će početak studiranja biti dosta težak, kao i svaki početak, ali sam se ubrzo uverila da nema razloga za brigu. Bojala sam se da nemam dovoljno predznanja (kao gimnazijalka imala sam 0 predznanja iz stručnih predmeta). Iiii onda sam shvatila da je možda i dobro što sam iz gimnazije, najviše zbog matematike. Prednost je blaga, ali zaista ima ljudi koji one kukice poznatije kao integrali nisu videli do prvog predavanja iz Osnova elektrotehnike.

E, ovako, poređaću predmete po nekom mom utisku o njihovoj važnosti i težini:

Osnovi elektrotehnike 1 – Ovo je jedini “stručni“ predmet u prvom semestru (nije kao da će mi jednog dana posao biti crtanje kola jednosmerne struje, stoga navodnici, ali je najvažniji za dalje studiranje). Zahteva najviše vremena, ili je barem meni s obzirom na to da sam iz srednje škole znala možda 5% od svega što smo radili. Predavanja su, kao i sva ostala, korisna u određenoj meri, ali je knjiga napisana ooodlično, tako da mislim da sve to može da se savlada i strpljivim iščitavanjem par stotina lepo napisanih stranica. Vežbe su svakako ključ razumevanja, i to nikako ne treba propuštati! Meni je ovo bio najzanimljiviji predmet, ali i najteži. Nije potrebno preveliko predznanje, već isključivo redovan rad. To je ono što bih svima preporučila, jer su lekcije povezane, pa nemaju zasebno velikog smisla. Ali ako se redom sve prati, i te kako dobijaju na smislu. Na rezultatima prvog roka, od 28 studenata koji su položili, bilo je, čini mi se, 14-15 desetki, i skoro sve ostalo su bile devetke. To je upravo redovan rad – ko ih je učio redovno, rasturio je, ko ih nije učio, nije ni položio.

Diskretna matematika – U suštini, predmet koji ima mnogo opasan naziv, ali i nije toliko opasan. Ovde možda najviše pomaže prednanje, pošto se dosta stvari iz srednje ponavlja, poput polinoma, kompleksnih brojeva i sl. Mnogima je ovo bio najteži predmet, jer neki ljudi prosto nisu skloni matematičkom razmišljanju, ali ko je bio solidan iz matematike u srednjoj, neće imati problema. Ispit se sastoji iz zadataka i test-pitanja, pri čemu zadaci stvarno nisu problem (dođu jako slični kao s vežbi), ali teorija može biti problem, pošto su pitanja takva da se gradivo mora zaista razumeti, a ne učiti napamet. Po meni su predavanja i vežbe dosta korisni, jer, ako se pazi, manje-više sve može da se nauči uz malo rada kod kuće.

Mehanika – Ko se zaželi fizike iz srednje, ovo je predmet za njega. Njutnovi zakoni, pravolinijsko i krivolinijsko kretanje, energija, rad i sve što ide s tim u paketu. Predavanja su jako zanimljiva (ako je tačna informacija koja je došla do mene, profesor mehanike je na anketama jedan od najbolje ocenjenih profesora na fakultetu). Zadaci zaista nisu teški, svode se u velikoj meri na srednjoškolsko gradivo, jedino se ponegde ubaci koji integral. Od 180 ljudi, oko 30 nosi maksimalno bodova s ispita, a koji bod manje od maksimuma otprilike još toliko, po slobodnoj proceni. Oko ovoga baš ne treba brinuti.

Sociologija tehnike – Meni je sociologija verovatno bila najdosadniji i najbesmisleniji predmet u srednjoj školi, pa sam očekivala isto i ovde, ali ipak ima nekih zanimljivih informacija u knjizi. Na predavanja stvarno ne treba ići. Stvarno. Ne. Treba. Ići. Sve piše u knjizi, uzmi i naštrebaj to što piše. Ovde bih samo sve savetovala da izađu na usmeni, jer je definitivno lakše dobiti veći broj bodova tim putem. Profesorov algoritam ocenjivanja pismenog ispita do današnjeg dana ostaje nerazjašnjen.

Engleski jezik-osnovni – Ovaj engleski se može rešiti u predroku vrlo jednostavnim testom, ili se može predati Cambridge diploma (A na FCE i naviše). U svakom slučaju, 90% studenata ga reši u predroku, a jedino ako neko baš nije sklon jezicima može da ga vuče posle januarskog roka.

Softverski praktikum – Predmet koji je dobio ovakav naziv jer je bezveze nazvati predmet Microsoft Office. Rade se Word, Excel i Powerpoint i ako ne dobiješ 10 poništavaj jer ti ovo mora dizati prosek.

Sve u svemu, uporni i vredni polažu ispite, a ne pametni. Ne postoji ništa što je toliko teško ili neshvatljivo, samo treba redovno raditi. Jedino što je loše je što se posle ovakvih predmeta ne može imati predstava o tome čime ćeš se baviti jednog dana, pa nije lako odlučiti se za usmerenje u drugoj godini. Ali ko god da je razmišljao da se upiše na E1, ili uopšte FTN, svakako bih mu preporučila iz brojnih razloga, koje ostavljam za neku drugu priliku.